Sve što treba da znaš pre nego što upišeš arhitekturu

Odlučiti se za studiranje arhitekture jedan je od najvažnijih koraka u životu budućeg studenta. Ova struka zahteva ne samo talenat i kreativnost već i izuzetnu posvećenost, upornost i spremnost na dugotrajan rad. Ako se i ti pitaš da li je arhitektura pravi izbor za tebe, kako se pripremiti za prijemni za arhitekturu i kakve su mogućnosti nakon diplome, došao/la si na pravo mesto.

Da li je arhitektura za mene? Osnovna razmatranja

Pre nego što kreneš u pripreme za polaganje prijemnog, iskreno se zapitaj o svojim motivima. Ljudi koji se odluče za ovu profesiju često su vođeni dubokom ljubavlju prema stvaranju, oblikovanju prostora i kombinaciji umetnosti i tehnike. Mnogi iskusni arhitekti ističu da je uživanje u poslu ključno, jer studije i kasniji rad zahtevaju ogromno zalaganje. Ako osećaš da se pronalaziš u opisu osobe koja voli da rešava prostorne probleme, ima smisla za detalje i spremna je da uloži vreme i trud, onda si na dobrom putu.

Međutim, bitno je biti svestan i izazova. Često se čuje da je teško naći posao, posebno u početku, i da su početne plate u nekim sredinama niske. Ipak, oni koji su istrajali i strpljivo gradili karijeru, ističu da se posvećenost na kraju isplati. Kvalitetan i predan arhitekta uvek će naći svoje mesto, bilo da radi u domaćoj firmi, otvori svoj biro ili potraži prilike u inostranstvu.

Kako izgleda i šta nosi prijemni za arhitekturu?

Prijemni ispit na arhitektonskim fakultetima je prva i često najveća prepreka koju kandidati moraju da savladaju. Njegov format se vremenom menja, pa je od suštinske važnosti da se informišeš o aktuelnim zahtevima na fakultetu koji te zanima. Tradicionalno, prijemni se sastojao od testova koji proveravaju različite sposobnosti:

• Shvatanje prostora i prostorne odnose
• Razumevanje i logičko zaključivanje
• Predstavljanje oblika u prostoru (crtanje)
• Provera imaginacije i kreativnosti
• Umeće sinteze i komponovanja

U novije vreme, neki fakulteti su umesto klasičnog crtanja uveli testove opšte kulture, arhitektonske teorije, istorije umetnosti i logičkog zaključivanja. Ova promena naglašava širok spektar znanja koje arhitekta treba da poseduje. Bez obzira na format, osnovni cilj je isti - identifikovati kandidate koji poseduju osnovne predispozicije za ovu složenu struku.

Zašto su pripreme za prijemni od ključnog značaja?

Gotovo svi koji su uspešno položili prijemni za arhitekturu ističu da su se temeljno pripremali. Pripreme za prijemni obično traju najmanje nekoliko meseci, a idealno je krenuti sa njima na početku školske godine. Postoje različiti načini da se se pripremiš za prijemni:

• Pripreme na samom fakultetu: Ovo je često izvrsna opcija jer omogućava direktan kontakt sa asistentima i profesorima, upoznavanje sa očekivanjima fakulteta i pristup relevantnoj literaturi. Prijave se obično vrše u studentskoj službi.
• Privatni pripremači i škole: Mnogi iskusni arhitekti i profesori organizuju pripreme u manjim grupama. Ovakve pripreme mogu biti intenzivnije i personalizovanije. Cene ovakvih priprema variraju i mogu biti prilično visoke, ali se smatraju dobrom investicijom.
• Samostalne pripreme: Za izuzetno motivisane i samostalne kandidate, ovo je takođe opcija. Zahtevaju dobru organizaciju, pristup pravoj literaturi i disciplinu. Korisno je naći forume ili grupe gde se razmenjuju iskustva i materijali.

Tokom priprema za arhitekturu, kandidati vežbaju crtanje (slobodnom rukom i tehničko), rešavaju matematičke i logičke zadatke, te usvajaju znanje iz istorije umetnosti i opšte kulture. Ključ uspeha leži u redovnoj vežbi i konstantnom unapređivanju svojih veština.

Šta očekivati tokom studiranja arhitekture?

Kada uspešno položiš prijemni i upišeš fakultet, otvara se novo poglavlje. Studiranje arhitekture je jedinstveno iskustvo koje se bitno razlikuje od većine drugih studijskih programa. Ovo nije fakultet gde se znaje stiče kroz pasivno slušanje predavanja i bubanje pre ispita.

Studije su izuzetno zahtevne po pitanju vremena. Studenti provode dane na fakultetu, pohađajući obavezna predavanja i vežbe, a većinu noći često provedu radeći na projektatima, crtajući ili praveći makete. Rad na studiju je konstantan tokom cele godine. Predmeti se mogu podeliti u nekoliko grupa:

• Projektni studiji: Srž studija. Ovde studenti pod mentorstvom profesora rade na konkretnim arhitektonskim projektima, od idejnog rešenja do razrade detalja.
• Arhitektonske konstrukcije: Tehnički deo obrazovanja gde se uče principi nosivosti, materijala i izvođenja građevina.
• Teorija i istorija arhitekture: Razumevanje razvoja arhitekture kroz istoriju i savremene teorijske tokove.
• Računarska podrška: Učenje korišćenja programa kao što su AutoCAD, ArchiCAD, 3ds Max, Photoshop, koji su neophodni u savremenoj praksi.

Iako je fakultet zahtevan, oni koji ga završe ističu da je iskustvo neprocenjivo. Stiče se ne samo znanje već i način razmišljanja, sposobnost rešavanja kompleksnih problema i estetski senzibilitet.

Budžet ili samofinansiranje? Finansijska strana studija

Arhitektonski fakulteti se često svrstavaju među skuplje za studiranje. Pored školarine za samofinansirajuće studente, postoje i dodatni troškovi za materijale za crtanje, štampanje velikih formata, izradu maketa i slično. Upasti na budžet je, shodno tome, veliki cilj za mnoge.

Šansa za budžet zavisi od broja konkurenata i tvojih bodova. Bodovi se sastoje iz uspeha iz srednje škole i rezultata na prijemnom. Kandidati sa višim prosekom iz srednje škole imaju početnu prednost, ali dobro urađen prijemni može nadoknaditi i nešto slabiji srednjoškolski prosek. Konkurencija je velika, pa je za upad na budžet često potrebno biti među apsolutno najboljima.

Šta nas čeka nakon diplome? Tržište rada za arhitekte

Pitanje posla nakon završetka fakulteta verovatno je jedno od najčešćih. Situacija na tržištu rada varira. U nekim sredinama, posebno u manjim mestima, mogućnosti su ograničene, a početne plate niske. Međutim, perspektiva nije crna.

Kvalitetni arhitekti su traženi, posebno oni koji su spremni da kontinuirano uče i usavršavaju se. Nakon sticanja iskustva, plate rastu. Mnogi diplomirani arhitekti se odlučuju za rad u inostranstvu, gde su uslovi i plate često povoljniji. Druga opcija je osnivanje sopstvenog biroa, što donosi veću slobodu, ali i veću odgovornost.

Ključno je biti svestran. Znanje projektovanja enterijera, pejzažne arhitekture ili energetske efikasnosti zgrada može značajno proširiti mogućnosti zapošljavanja. Takođe, aktívno umrežavanje tokom studija, učešće na radionicama i volontiranje mogu otvoriti vrata ka prvom poslu.

Alternativni putevi: Visoka arhitektonska škola

Za one koji ne uspeju da upišu akademske studije ili traže praktičniji pristup, postoji opcija Visoke arhitektonske škole (ili Visoke građevinske škole sa arhitektonskim smerom). Ovakve studije traju tri godine i završavaju se sticanjem zvanja strukovnog inženjera arhitekture. Program je često usmeren na praktičnu primenu, sa manje teorijskih, a više tehničkih predmeta.

Nakon završetka visoke škole, postoji mogućnost nastavka obrazovanja kroz specijalističke ili master studije, mada uslovi za upis mogu varirati u zavisnosti od fakulteta. Ovo može biti odlična podloga za brži ulazak u radnu snagu.

Zaključak: Iskustva onih koji su prošli put

Put do diplome arhitekte je izazovan, ali za one sa pravom motivacijom i ljubavlju prema struci, neprocenjivo iskustvo. Kao što jedan iskusan student kaže, "ako voliš arhitekturu i želiš time da se baviš, zaista nije teško studirati jer je jako kreativno i daje mogućnost slobodnog izražavanja."

Odlučnost je kliučna. Mnogi nisu uspeli iz prvog pokušaja da polože prijemni, ali su upornošću i dodatnim pripremama ostvarili svoj cilj. Priprema za polaganje prijemnog je maratonski, a ne sprinterski poduhvat. Ako je ovo tvoj san, nemoj odustajati. Informiši se, pripremi se temeljno i veruj u svoje sposobnosti. Srećno na putu ka studiranju arhitekture!